Војна болница Ниш

 Ценећи значај лика и дела др Владана Ђорђевића, Начелника санитета, оснивача  и првог управника Војне болнице Ниш,  венац на  бисту у комплексу установе, положио је потпуковник др Миодраг И.Станковић, помоћник управника за лечење, са председником Српског Лекарског друштва Градске подружнице Ниш Проф.др Зораном Милошевићем  и представником Црвеног крста Србије за град Ниш, Петром Стојковићем, чији је оснивач такође био др Ђорђевић.

Уз поштовање свих епидемиолошких мера полагању венца присуствоали су лекари и особље Војне болнице Ниш.

Присутнима се обратио потпуковник др Миодраг И. Станковић, подсетивши на богату биографију др Владана Ђорђевића: „Рођен  је у Београду 21.новембра/3. децембра 1844.године, умро је  у Бадену 31. августа 1930.године. Владан Ђорђевић, је био лекар, књижевник, политичар, председник министарског савета Краљевине Србије, санитетски пуковник  и оснивач Црвеног  крста Србије и Српског лекарског друштва.

Под утицајем Јосифа Панчића, определио се за студије медицине у Бечу, где је докторирао 1869. године. Специјализацију  из хирургије завршио је у Бечу (1869-1871) код чувеног професора Билрота и био је први школовани хирург у Србији. Да би усавршио своје хируршко знање, уз допуштење  српске владе, одлази у Француско- пруски  рат и укључује се у рад пруског санитета. У овом рату у близини Франкфурта, Ђорђевић је организовао  ратну болницу, што му је донело војни чини  похвале хирурга Лангеберка. Војни је лекар и шеф хируршког одељења војне болнице  у Београду од 1871. Један је  од оснивача Српског лекарског друштва (1872) и покретач часописа Српски архив за целокупно лекарство (1874). Од 1873.године обављајо је дужност личног  лекара кнеза Милана. Један је од главних оснивача Црвеног крста у Србији (1876). У првом српско-турском рату (1876) био је начелник санитетске службе врховне команде Српске војске. Основао је и био први управник  Велике нишке војне болнице (1878), Војне болнице Ниш данас. Начелник је цивилног санитета Србије од 1879., а 1881. године је испословао његову широку реформу. И у српско-бугарском  рату 1885/6 је начелник санитетске службе врховне команде. Ђорђевић је био  председник београдске општине 1884-1888, а министар просвете и привреде 1888. године  у влади Николе Христића. Потом прелази у дипломатију као посланик Србије у Атини  од 1891. године и у Цариграду од 1894. године, где је допринео  постављању српских владика у Македонији. Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 23. јануара 1888. године, а за редовног 15. новембра 1892. године. Председник је владе и министар  иностраних  дела од 11.октобра 1897. до 12.јула 1900. године. Владан Ђорђевић  је преминио последњег дана августа 1930. године  у санаторијуму у Бадену. Велика је част, али и обавеза припадника Војне болнице Ниш да наставе традицију дугу 145 година.“

Биста др Владану Ђорђевићу у комплексу установе откривена је 22.јануара 2020. године, на понос свих припадника, али и обавезу да својим радом брину о здрављу  пацијената  и наставе  традицију дугу 145 година.