НИШ – Од почетка ове године све до последњих септембарских дана у Војној болници у Нишу, једној од врхунских у војном здравству наше земље, сви догађаји и манифестација били су посвећени др Владану Ђорђевићу, оснивачу ове установе и првом српском хирургу. Одмах пошто је САНУ одлучила да се поводом 90 година од смрти великог хуманисте цела 2020. година прогласи годином др Владана Ђорђевића, 22. јануара приликом обележавања 142 године од формирања установе, у кругу Војне болнице откривена је биста др Владану Ђорђевићу, рад вајара Мирољуба Костића.
Није случајно што се биста др Ђорђевићу нашла у комплексу ове велике здравствене установе војног санитета. Др Владан Ђорђевић је једна од најзнаменитијих историјских личности Србије друге половине 19. века чија дела су оставила неумитни печат на историју нишке Војне болнице. У време када је после ослобођења Ниша и јужних српских крајева од Турака био начелник Санитетеске службе при Врховној команди Војске Србије, он је основао Велику војну болницу поред Ћеле-куле. Неколико година пре тога др Ђорђевић је током борби за ослобођење од Османлија, формирао 18 пољских војних болница, које су у време ратних окршаја беспрекорно функционисале. И централна здравствена установа на његов предлог настаје само десетак дана после ослобођења Ниша, 11. јануара 1878. године као Велика војна болнице, за чијег првог управника је постављен управо др Владан Ђорђевић. До данас ова установа је била уз своју војску и српски народ.
Др Владан Ђорђевић студирао је медицину у Бечу, а под утицајем чувеног Јосифа Панчића. Докторирао је 1869. године, враћа се у Србију, али брзо уз дозволу српске владе одлази у Француску, где усваршава хирургију током француско-пруског рата и добија војни чин. Др Ђорђевић био је први школовани хирург у Кнежевини Србији, а каријеру војног лекара почео је 1871. године. Ангажован је у чину санитетског пуковника за личног лекара кнеза Милана Обреновића. Постаје и начелник цивилног санитета Србије 1879. године, а за дописног члана Српске краљевске академије 23. јануара 1888. и за редовног 15. новембра 1892.
Као личност чијим именом су обележене последње деценије 19. века др Владан Ђорђевић основао је Српско лекарско друштво и један је од иницијатора и оснивач Црвеног крста Србије. Био је министар просвете у влади Николе Христића, политичар и књижевник, али и дипломатски изасланик Србије у Атини, у Грчкој, а потом и у Истанбулу, у Турској. Својим деловањем и великим утицајем издејствовао је постављање српских владика на територији Македоније.
По повратку у Србију др Владан Ђорђевић именован је за председника министарског савета и изабран за председника владе и министра иностраних дела. На овој функцији остаје од октобра 1897. до јула 1900. године. Забележено је да је његова влада радила на стишавању жестоких партијских борби, као и економском напретку Србије и јачању њене војске. Поднео је оставку после најаве женидбе краља Александра Карађорђевића Драгом Машин. Преминуо је последњег дана августа 1930. године у санаторијуму у Бадену, усамљен стар и болестан. Без велике помпе и галаме, како је записано, држава је о свом трошку сахранила овог српског великана у Београду, где је и рођен 1844. године. Ипак, није заборављен, а у Нишу, у којој је основао Војну болницу, достојанствено су обележени и његово дело и 90 година од смрти.
